Analitički mislilac

Analitički mislilac je povučen i miran čovek. Voli da istraži stvari do kraja - radoznalost je njegov najveći pokretač. Želi da zna šta svet drži iznutra. Na sreću, analitičkom misliocu i ne treba više od toga, jer on je skroman čovek. Mnogi matematičari, filozofi i naučnici nalaze se u ovom tipu. Protivurečnost i nelogičnost su mu noćna mora; šablone, principe i strukture brzo uočava svojim oštrim razumom. Međutim, prvenstveno ga interesuju zakonitosti i teorijska saznanja; nije mu toliko stalo da ih pretvori u praktične radnje ili da svoja razmišljanja podeli sa drugima. Analitički mislilac voli da radi na miru i samostalno, a njegova koncentracija je izraženija nego kod svih drugih tipova ličnosti. Otvoren je i zainteresovan za nove informacije.

Analitičkog mislioca malo interesuju svakodnevne stvari - uvek je pomalo "rasejani profesor" čiji dom i radno mesto izgledaju haotično i koji se banalnostima, kao što su telesne potrebe bavi samo onda, kada ne može da ih izbegne. Priznanje drugih za svoj rad nije mu toliko bitno; generalno gledano, on je vrlo nezavisan od društvenih odnosa i vrlo je samostalan. Na druge zbog toga deluje arogantno ili snobovski - i zato što skriva svoje mišljenje i često izražava nabusitu (iako opravdanu) kritiku i svoje neoborivo samopouzdanje. Ko pak pridobije njegovo poštovanje i njegovo interesovanje, u njemu će pronaći interesantnog i veoma inteligentnog sagovornika, koji će ga oduševiti svojom izuzetnom moći posmatranja i suvim humorom.

Analitički mislilac spada u introvertne tipove mislioca. Kontakt sa drugima, rad u timu i stalna razmena mišljenja leže ti samo donekle - mnogo ti je draže kada možeš da radiš samostalno i nesmetano da slediš svoje misli. Između sebe i drugih uglavnom postavljaš kritičnu distancu koja ti s jedne strane omogućava da budeš oštar i nepotkupljivi posmatrač života, kakav i jesi, a s druge strane tu distancu može da prebrodi samo mali broj ljudi.

Razlog je i u tome što ne polažeš puno na to da svoje misli podeliš sa drugima. Po pravilu ti je dovoljno kada neko činjenično stanje sam sebi objasniš ili nešto drugo shvatiš; ona stalna, i po tebi uglavnom bezvredna priča u tvom okruženju te uglavnom nervira. Više voliš da radiš po mogućstvu nezavisno i da imaš puno vremena i mira da se skoncentrišeš na ono, što ti je zaista važno: strukturisanje ideja, uočavanje složenih konteksta, objašnjavanje univerzuma i njegovih pravila i logička analiza sistema.

Nove informacije upijaš kao sunđer i tvoje pamćenje je legendarno. Ono što jednom naučiš, to ne zaboravljaš - osim, ako ti se iz nekog razloga to učini nevažnim, tako da je bolje da to poništiš u svojoj memoriji podataka. Kreativno rešavanje problema i razvoj odvažnih vizija budućnosti spadaju u tvoje najveće snage. Istovremeno si i oštar i racionalni kritičar sopstvenih ideja, svaka ponaosob se strogo proverava i na najmanji znak protivurečnosti ili nelogičnosti odbacuje. Njihovu primenu prepuštaš na poslu uglavnom drugima i umesto toga posvećuješ se novim teorijskim razmišljanjima. Prvenstveno u slučaju samostalnog zanimanja (koja su za tebe dobra) bitno je da se okružiš nekim "praktično" orijentisanim i pouzdanim saradnicima, koji će se pobrinuti za to da tvoja genijalna rešenja postanu realnost, dok ti ponovo uranjaš u intelektualni svet. To je utoliko bolje jer ti mrziš da se baviš detaljima i očiglednim stvarima. Zanimanja u kojima je prvenstveno bitna preciznost i sistematski rutinski rad, za tebe bi bila mučenje.